Studija pokazuje kako čvrsta hrana oblikuje razvoj imunog sistema
Istraživanje sprovedeno na modelu miševa pokazalo je da ishrana ima ključnu ulogu u razvoju imunog sistema putem specifičnog signalnog puta.
Rani period života predstavlja izuzetno važnu fazu u kojoj imuni sistem uči da razlikuje bezopasne spoljašnje uticaje, poput hrane i korisnih mikroorganizama koji prirodno žive u i na našem organizmu, od štetnih supstanci i patogena. Ukoliko se ne uspostavi prava ravnoteža, kasnije u životu može doći do povećanog rizika od alergija i autoimunih bolesti.
Jedan od najvažnijih trenutaka u ovom procesu jeste prelazak sa dojenja na čvrstu hranu.
Kako hrana „komunicira“ sa imunim sistemom?
Dendritske ćelije su specijalizovane ćelije imunog sistema koje prikupljaju i obrađuju informacije iz svoje okoline – uključujući delove patogena, sastojke hrane i druge spoljašnje faktore. Na osnovu tih informacija usmeravaju reakcije drugih imunih ćelija, uključujući T limfocite.
Tim istraživača predvođen profesorkom Barbarom Šraml (Barbara Schraml) sa Biomedicinskog centra Univerziteta LMU u Minhenu otkrio je signalni put kojim informacije o prelasku na čvrstu hranu dospevaju do dendritskih ćelija u slezini, omogućavajući im da prilagode imunološki odgovor organizma.
Imune ćelije se prilagođavaju novoj ishrani
Kada mladi miševi počnu da jedu čvrstu hranu baziranu na žitaricama, određene vrste limfocita povećavaju proizvodnju interferona-gama, signalnog molekula koji pokreće niz reakcija u organizmu.
Ovaj proces aktivira posebnu grupu dendritskih ćelija u slezini, poznatu kao cDC1, koje zatim proizvode signalni molekul CXCL9. Aktivirane cDC1 ćelije utiču na razvoj i funkciju CD8 T limfocita, odgovornih za prepoznavanje supstanci poreklom iz hrane.
Prema rečima profesorke Šraml:
„Na taj način signali iz hrane prenose se kroz imuni sistem i pomažu u prilagođavanju razvoja T limfocita kako organizam dolazi u kontakt sa sve većim brojem različitih supstanci iz hrane i okoline.“
Efekat nije povezan sa crevnom mikrobiotom
Istraživači su utvrdili da je ovaj regulatorni mehanizam bio prisutan čak i kod miševa koji nisu imali crevnu mikrobiotu. To znači da promene u sastavu bakterija u crevima nisu neophodne za aktiviranje ovog imunološkog odgovora.
Za sada nije poznato koji sastojci hrane pokreću ovaj proces. Među mogućim kandidatima nalaze se bioaktivne supstance iz žitarica, poput beta-glukana, kao i male količine molekula mikrobnog porekla, uključujući lipopolisaharide (LPS).
Imuni sistem reaguje na ishranu i u odraslom dobu
Naučnici su takođe otkrili da cDC1 ćelije ostaju osetljive na promene u ishrani i kod odraslih miševa. Ovo ukazuje na mogućnost da ishrana predstavlja faktor koji može uticati na funkcionisanje imunog sistema ne samo tokom detinjstva, već i kasnije u životu.
„Naši rezultati pokazuju da hrana ne obezbeđuje organizmu samo hranljive materije, već i informacije. Otkriće da cDC1 ćelije ostaju osetljive na promene u ishrani kod odraslih otvara mogućnost budućih istraživanja o tome da li se ciljanim promenama ishrane može uticati na imuni odgovor“, zaključuje profesorka Barbara Šraml.